Svijet Automobila - Srbija

Severna Afrika zameniće Srbiju: Kakva je budućnost auto-industrije i koliko je kriza zahvatila srpsko tržište?

Ovo je poruka sa okruglog stola „Stanje i perspektive auto-industrije, s posebnim osvrtom na nemačku auto-industriju i posledice za zaposlene u sektoru dobavljača auto-industrije Srbije“ koji je danas u Beogradu organizovao Granski sindikat metalaca Nezavisnost, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković rekao je da se iz finansijskih rezultata od prošle godine primećuju pad prihoda automobilskih kompanija koje posluju u Srbiji, ali i smanjenje broja zaposlenih.

Izneo je podatak da je, na primer, Yura Corporation prošle godine u odnosu na 2023. godinu imala pad prihoda od oko 78 miliona evra, prihod kompanije ZF pao je za skoro 31 milion evra, Johnson Electric izgubio je prihod u vrednosti od oko 40 miliona evra, a Leoni od 29,3 miliona evra.

Marković je dodao da se ove godine može očekivati nastavak pada prihoda.

Takođe, profesor Marković je ukazao i na pad broja zaposlenih. Na kraju prošle godine, u odnosu na 2023. godinu, Leoni je ostao bez 1.500 radnika, PKC Wiring bez oko 900.

Od ostalih 15-ak najvećih kompanija u Srbiji, iz oblasti automobilske industrije, samo tri su povećale broj zaposlenih: Magna Seating, Minth i Robert Bosch.

Marković je ukazao da se ove godine nastavilo sa otpuštanjem radnika u ovom sektoru, navodeći primer Leonija i najavu Draxlmaiera da će sledeće godine zatvoriti pogon u Zrenjaninu.

Srbiji je potrebna strategija razvoja auto-industrije

„Ono što znam iz razgovora sa direktorima kompanija koje rade u oblasti električnih kablova jeste da u narednih pet do šest godina tih poslova u Srbiji najverovatnije neće biti. Zašto? Zato što je Severna Afrika sada aktuelna zbog niže cene rada“, rekao je Marković.

Zbog svih ovih izazova, Marković je naveo da je Srbiji neophodna strategija razvoja automobilske industrije i priprema različitih scenarija u zavisnosti od eksternih faktora.

Takođe, ukazao je da je potrebno identifikovati ranjive lokacije i pripremiti program očuvanja zaposlenosti, navodeći da nije isto izgubiti posao u Beogradu, gde su mogućnosti mnogo veće za pronalazak posla, i u nekoj drugoj, manjoj sredini koja obično živi od nekoliko fabrika.

Marković je poručio i da Srbija mora da odabere projekte koji imaju perspektivu, ukazujući da je oblast električnih kablova očigledno više nema.

Profesor je dodao da bi Srbija morala da donese i reforme u društvu koje bi povećale efikasnost poslovanja, kao što su institucionalne i poreske.

Naglasio je da je važno nastaviti rad na dualnom obrazovanju i prekvalifikaciji zaposlenih u segmentima koji nemaju perspektivu.

Kolike su plate u auto-industriji u Srbiji?

Prema podacima koje je izneo profesor Marković, bruto zarade u automobilskim kompanijama u Srbiji, koje uključuju i zarade menadžera, kreću se od 760 pa do 2.300 evra. Reč je o podacima za 2024. godinu.

Najviša bruto zarada bila je u kompaniji Robert Bosch, gde je iznosila nešto više od 2.200 evra, zatim u kompaniji Tigar Tyres, gde je bila oko 2.100 evra, kao i u kompaniji ZF, gde je iznosila oko 2.000 evra.

Najniža bruto zarada prošle godine bila je u Leoniju i iznosila je oko 760 evra, zatim u Yura Corporation, gde je bila oko 860 evra, kao i u Aptiv Contract Services, gde je iznosila oko 910 evra.

U odnosu na 2023, plate u sektoru automobilske industrije rasle su od 40 do 260 evra. Najmanji rast plata od 40 evra zabeležen je u Leoniju, a najviši u Johnson Electricu – od oko 263 evra.

Marković je ukazao da plate u pojedinim kompanijama u oblasti automobilske industrije ne prelaze republički prosek, dok u nekima ne prelaze čak ni lokalni prosek.

Koliko je auto-industrija važna za Srbiju?

Automobilska industrija je važna za privredu Srbije, jer je, kako je naveo profesor Marković, u 2023. godini u Srbiji poslovalo više od 150 kompanija iz ovog sektora koje su zapošljavale oko 100.000 ljudi i ostvarivale prihod od oko 7,3 milijarde evra.

U sektoru dominiraju strane kompanije, pre svega iz Nemačke, Kine, Japana, a koje proizvode električne sklopove, gume, delove za elektromotore i baterije.

„Srbija je u poslednjih nekoliko godina bila birana kao lokacija zbog dobre infrastrukture, blizine EU, cene i kvaliteta radne snage, ali i finansijskih podsticaja. Često, kada su se investitori premišljali između Srbije i neke druge zemlje, upravo su finansijski podsticaji bili presudni za dolazak kompanije“, naveo je Marković.

Srbija se za SDI drži kao „dete za roditeljsku ruku“

Na okruglom stolu razvila se diskusija o tome da li su Srbiji strane direktne investicije (SDI) donele dobro ili loše.

Marković je ukazao da je bilo pogrešno što smo decenijama unazad gradili narativ da su strani investitori „spasioci ekonomije“.

Dodao je da je Srbija definitivno imala značajne benefite od njih, ali ono što se, kako je rekao, nije govorilo jeste da i ti strani investitori donose odluke koje su dobre za poslovanje i rezultat preduzeća, dok se kod nas stvarao narativ „da su oni tu da nam pomognu“.

„Mi moramo da shvatimo da u promenjenim okolnostima te kompanije donose racionalne odluke za poslovanje preduzeća, što se upravo dešava“, ukazao je Marković.

Na pitanje da li su subvencije koje je država davala stranim investitorima bile opravdane, Marković je odgovorio da se taj novac uglavnom vratio kroz poreske prihode, kao i da su te kompanije u određenom stepenu držale aktivnost u nekim devastiranim područjima, navodeći kao primer Leoni.

„Sada se postavlja pitanje da li je to dugoročno rešenje? Očigledno da nije, što se sada pokazuje“, kazao je Marković.

Kao najveći problem Marković je naglasio da među 15, 20, pa i 25 najvećih izvoznika nema domaćih kompanija.

„To je pokazatelj osetljivosti ekonomije“, rekao je on.

U diskusiju se uključio profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko koji je naveo da, kada se posmatra naša novija ekonomska istorija, može se zaključiti da su SDI odigrale pozitivnu ulogu i da to rade još uvek.

Naveo je primer da su zemlje Višegradske četvorke na početku svoje tranzicije imale veliko oslanjanje na SDI i da su ga zadržale do danas.

„One su ostvarile određeni nivo razvoja, ušle su u EU i ušle su u neki klub bogatih zemalja, dobrim delom zahvaljujući SDI“, kazao je Arandarenko.

Marković je odgovorio da ne misli da su SDI apriori loše, već je problem što Srbija za sve ove godine nije stvorila sopstvenu proizvodnju.

„To je kao kada ste dete, pa vas roditelji nose i podižu jedno vreme, onda dođe vreme da vas drže za ruku, ali je problem što vi nijednog trenutka nećete da pustite tu ruku. To je naš problem. Mi nismo u potpunosti iskoristili priliv, nismo stvorili ambijent da imamo domaće kompanije i nemamo diverzifikaciju, zbog čega smo u velikom riziku. To se pokazuje sada u slučaju automobilske industrije“, zaključio je Marković.